KONAČAN PREDLOG PROGRAMA RADA ŠKOLSKOG PEDAGOGA U OSNOVNOJ I SREDNJOJ ŠKOLI
Već dugi niz godina (preko 5o) u srpskim osnovnim i srednjim školama rade stručni saradnici . Zbog važnosti, stručnosti, složenosti, osetljivosti i obimnosti, njihovog posla moglo bi se, mirne duše, govoriti o instituciji stručnih saradnika. Središnje, centralno mesto u toj instituciji pripada školskom pedagogu. Uz rame mu je i školski psiholog.
Osnovni cilj uvođenja i rada službe stručnih saradnika je primena savremenih teorijskih, ali i praktičnih znanja iz pedagoške i psihološke nauke u procesu ostvarivanja ciljeva i zadataka osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, kao i stalno unapređivanje obrazovno – vaspitnog rada. Tokom svih ovih godina rada školskih pedagoga kao centralna i najvažnija aktivnost bio je rad na unapređivanju vaspitno – obrazovnog rada. To je i razumljivo, obzirom da je pedagog najkvalifikovaniji i najkompetentniji stručnjak za ukupan obrazovni i vaspitni rad škole.
Međutim poslednjih godina što zbog pogrešnih zakonskih ili podzakonskih odredaba, što zbog neusklađenosti između onoga što je propisao Zakon i onoga što je regulisano raznim pravilnicima i odlukama, što zbog nakaradne prakse da ovu oblast regulišu činovnici tadašnjeg MPS (mislimo na kreatore Zakona o osnovama ... iz 2oo3.god.) i razni opštinski i republički prosvetni inspektori koji ne poznaju ovu problematiku, umesto da to čine eminentni stručnjaci sa katedri za pedagogiju, zajedno sa armijom pedagoga praktičara, zajedno sa njihovim stručnim udruženjima i organizacijama – došlo je do ozbiljne degradacije i devalvacije poziva pedagoga škole. Tome doprinose i mnogi direktori škola koji svojim neznanjem i nekompetentnošću, neprincipi- jelnošću i nedoslednošću – doprinose daljem urušavanju ove profesije.
Primorani su pedagozi da rade mnoge poslove koji su nespojivi sa propisanim i uobičajenim poslovima pedagoga škole: često su zaduženi za prijem i razvrstavanje pošte koja dolazi u školu; vode razno – razne zapisnike, letopis škole; dežurna su zamena za otsutne nastavnike; zaduženi su za rad dežurnih učenika; dežuraju pored telefona kada je direktor odsutan; sami pišu godišnji izveštaj o radu škole ili godišnji program rada škole; sami prave raspored časova; dežuraju u popodnevnoj smeni jer tada direktor nije u školi; pretvaraju ih u realizatore Građanskog vaspitanja ...
Jedan segment našeg rada - neposredan rad sa učenicima - je odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (iz 2oo3. god.) - toliko predimenzioniran što je dovelo do promene uloge i svrhe rada pedagoga koja je bila prisutna svih prethodnih 5o godina, što je potpuno neshvatljivo. U pomenutom Zakonu, u članu 125, u prvom stavu, se kaže da u okviru nedeljnog punog radnog vremena stručni saradnik ima 25 sati neposrednog rada sa decom, odnosno učenicima, tako da za ostale poslove: unapređivanje obrazovno – vaspitnog rada; rad sa nastavnicima; rad sa učeničkimm roditeljima; istraživanje obrazovno – vaspitne prakse ... ne ostaje vremena koje je potrebno da bi se ove aktivnosti korektno realizovale
Ovi a i drugi razlozi su podstakli Upravni odbor Pedagoškog društva Srbije da stane u zaštitu profesionalnosti i integriteta školskih pedagoga i suštine ove profesije, da se suprostavi sve izraženijoj degradaciji ove profesije koja je naročito izražena poslednjih nekoliko godina. Ovaj rad je inicirala naša pokojna predsednica Sonja Žarković.
Pripremljen je predlog izmena zakonske regulative i ’’Predlog programa rada školskog pedagoga u osnovnoj i srednjoj školi’’ (Autor ovih predloga je Zlatić Ljubinko, pedagog iz Užica). Ovaj dokument je predstavljen na poslednjoj skupštini PDS – a, koja je održana 1. novembra 2007.godine – kada je usvojen kao dokument Skupštine za javnu, stručnu raspravu koja je trajala narednih 6 meseci.
U toj stručnoj, javnoj raspravi učestvovalo je, i svoje priloge (u pisanoj formi) dostavilo osam podružnica i aktiva Pedagoškog društva Srbije i mnogi pojedinci. Na žalost nijedna katedra za pedagogiju se nije odazvala našem pozivu da učestvuje u pomenutoj raspravi.
Posebno cenimo i smatramo veoma dragocenim učešće u raspravi najznačajnijeg savremenog jugoslovenskog i srpskog pedagoga prof.Nikole Potkonjaka. U svom dopisu naš profesor, pored ostalog, ističe:
’’ Svesrdno podržavam nastojanje Pedagoškog društva Srbije da se učini kraj nerazumevanju i omalovažavanju rada školskih pedagoga u osnovnim i srednjim školama Srbije u kojima ti stručni saradnici veoma uspešno deluju već pola veka. ...’’
’’Jedan sam od stručnjaka, danas, verovatno, sve ređih, koji je bio veoma angažovan, pre pedeset godina, u organizovanju pedagoško – psihološke službe u osnovnim i srednjim školama u Srbiji.
Nisam ni mogao da zamislim da ću posle pola veka morati ponovo dokazivati da stručni saradnici u našim školama (ovde govorim samo o školskim pedagozima) imaju posebne, izuzetno važne, pedagoške zadatke i područja rada.’’
’’Nisam mogao da zamislim da ću morati dokazivati da se radno i vremensko angažovanje školskih pedagoga može jedino izvoditi (kao što se to čini kod svih nastavnika, kao i kod svih ostalih stručnjaka u različitim područjima delatnosti) iz njihovih zadataka, njihovih programa i područja rada u kojima su obavezni da deluju ovi stručnjaci u osnovnim i srednjim školama u Srbiji.
Zar treba, posle pedeset godina kako postoji pedagoško-psihološka služba u školama Srbije, za koje vreme je ona višestruko opravdala i dokazala brojnim konkretnim rezultatima – pozitivnost svog postojanja i delovanja, zar treba i kome to treba dokazivati da školski pedagozi svoje zadatke ne mogu ostvariti samo putem ’’neposrednog rada sa učenicima’’, kao što to zahteva Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u čl. 125.
Bez neposrednog rada sa nastavnicima, sa roditeljima učenika, sa svim činiocima u okruženju škole, razumljivo i bez neposrednog rada sa učenicima, bez direktnog angažovanja u praćenju i proučavanju pedagoških problema škole, bez iniciranja stalnog inoviranja nastavnog, obrazovnog i vaspitnog rada u školi, školski pedagozi ne mogu ostvariti zadatke koji im se postavljaju.''
Mislim da imam puno pravo na napred iznete predloge, tvrdnje i kritike. Jer, pored ostalog, da to ponovim, pre pedeset godina sam bio lično angažovan na organizovanju prve pedagoško – psihološke službe u našim osnovnim i srednjim školama (ako nam je tada ta služba bila potrebna, a bila je, zato smo je i uveli u škole, ona nam je danas još mnogo potrebnija), kao profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu učestvovao sam u obrazovanju stotina i stotina školskih pedagoga (i jednog broja školskih psihologa), koji rade u našim školama, objavio sam više radova o školskim pedagozima, imam dobar uvid u rad istih i sličnih službi i stručnjaka u školama većeg broja drugih zemalja. Jednom rečju mislim da dobro poznajem rad školskih pedagoga i potrebu njihovog postojanja i delovanja u našim školama.
Trenutno se nalazim, kao Predsednik, na čelu Srpske akademije obrazovanja i nije, ni članovima Akademije, ni meni lično, nevažno šta se dešava u našim školama i sa stručnjacima koji doprinose ostvarivanju zadataka obrazovanja i vaspitanja i mladih i odraslih u Srbiji.
Na osnovu svega rečenog predlažem: 1. da se prihvati poziv Pedagoškog društva Srbije i da se, posle obavljene javne diskusije, usvoji savremen i celovit program rada školskih pedagoga, 2. da se na osnovu tog programa izvrši adekvatna raspodela radnog vremena školskih pedagoga. i 3. da se izvrše odgovarajuće popravke u Zakonu koji onemogućava školske pedagoge u njihovom pedagoškom delovanju u školama Srbije.’’
Stavovi prof. Potkonjaka su nam i te kako važni i dragoceni ne samo zbog podrške našoj inicijativi i zbog potvrde da smo na pravom putu, već prvenstveno što ih je izrekao takav stručnjak i ekspert za ovu problematiku kakav je dr Potkonjak. Zahvalni smo našem profesoru zbog ličnog doprinosa ovoj inicijativi.
Po završetku javne, stručne rasprave (u skladu sa stavovima iznetim u njoj) izvršene su određene korekcije i urađen je i usvojen konačan PREDLOG PROGRAMA RADA ŠKOLSKOG PEDAGOGA U OSNOVNOJ I SREDNJOJ ŠKOLI, kao i predlozi za izmenu postojećeg Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i druge podzakonske regulative. Evo šta smo predložili:
1. Izmeniti zakonske odredbe koje se odnose na neposredan rad sa učenicima, tj izmeniti član 125 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja tako što će se reći da školski pedagog u okviru svoje sedmične norme ima 3o sati za realizaciju svoga Godišnjeg programa rada, a preostalih 1o sati za pripremanje za realizaciju svoga programa.
2. Izmenama podzakonske regulative odrediti poslove/aktiv-nosti koji su u nadležnosti pedagoga škole i o kojima oni treba (na kraju) da imaju odlučujuću reč. Te aktivnosti bi trebalo da budu:
- formiranje odeljenja prvog razreda
- određivanje sastava novoformiranih odeljenja
- raspoređivanje doseljenih i učenika koji su upućeni
da ponavljaju razred
- promene smerova koje će učenici pohađati
- prelasci učenika između škola
- promena statusa iz redovnog u vandrednog učenika
3. Izmeniti zakonsku regulativu u smislu da školski pedagozi ponovo postanu punopravni članovi svih odeljenjskih i razrednih veća u školi u kojoj rade .
4. Zbog obimnosti, važnosti, složenosti i stručnosti poslova koje rade, kao i zbog profesionalnosti u svom radu – platu (odnosno koeficijenat na osnovu koga se ona izračunava) treba povećati za 1o – 15 %.
5. Doneti (usvojiti) novi Program rada školskog pedagoga u osnovnoj i srednjoj školi koga će sačinjavati sledećih 11 oblasti (koji su poslovi svrstani u svaku od ovih 11 oblasti prikazali smo u nastavku teksta):
1. PLANIRANJE I PROGRAMIRANJE OBRAZOVNO –VASPITNOG RADA -
4 sata nedeljno
2. REALIZACIJA NASTAVNOG I OBRAZOVNOG PROCESA - 1 – 3 sata nedeljno
3. PRAĆENJE I VREDNOVANJE RADA ŠKOLE - 1 - 3 sata nedeljno
4. UNAPREĐIVANJE OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA I
SARADNJA SA NASTAVNICIMA - 5 - 7 sati nedeljno
5. RAD I SARADNJA SA UČENICIMA - 7 - 9 sati nedeljno
6. SARADNJA SA RODITELJIMA - 1 - 3 sata nedeljno
7. ISTRAŽIVANJE OBRAZOVNO – VASPITNE PRAKSE - 2 - 4 sata nedeljno
8. RAD U STRUČNIM ORGANIMA - 1 - 3 sata nedeljno
9. SARADNJA SA STRUČNIM INSTITUCIJAMA,
LOKALN ZAJEDNICOM I STRUČNO USAVRŠAVANJE - o,5 – 1,5 sati nedeljno
1o. VOĐENJE DOKUMENTACIJE -o,5 - 1,5 sati nedeljno
11. PRIPREMA ZA RAD - 1o sati nedeljno
Pedagozi su obavezni da u svoj godišnji program rada uvrste poslove iz svih 11 oblasti. Koje će poslove iz svake od ovih oblasti i koliko će vremena planirati za koju od ovih oblasti zavisi od samih pedagoga, uslova u kojima rade, sredine u kojoj rade, od učenika, od toga šta će im biti prioritet za tu školsku godinu. Međutim tu nema potpune slobode jer vreme koje koje će planirati za pojedinu oblast mora biti u granicama vremena koji je za svaku od 11 oblasti naveden. Tako će, npr., za prvu oblast ’’Planiranje i programiranje obrazovno-vaspitnog rada’’ pedagog moći u svom Godišnjem programu da odredi najmanje 2, a najviše 4 sata. Za drugu oblast ’’Realizacija nastavnog i obrazovnog procesa’’ određen je interval od 1 do 3 sata sedmično. I tako redom do poslednje 11-te oblasti ’’Priprema za rad’’ gde je fiksirano 1o sati nedeljno. Ovakvim rešenjem je obezbeđena potrebna autonomija školskim pedagozima i školama jer radimo u dosta različitim uslovima, a u isto vreme je obezbeđena i potrebna kompleksnost i sveobuhvatnost problematike na kojoj radi školski pedagog.
Pomenutih 11 oblasti Predloga programa rada... čine sledeće aktivnosti:
1. PLANIRANJE I PROGRAMIRANJE OBRAZOVNO- VASPITNOG RADA (2 do 4 sata nedeljno)
1.1. Učestvovanje u izradi koncepcije Godišnjeg programa rada škole i izradi pojedinih njegovih delova.
1.2. Koordinacija rada na izradi školskih programa za pojedine razrede.
1.3. Savetodavni rad u izradi nastavnih planova i programa za pojedine predmete i razrede.
1.4. Koordinacija i/ili učešće u procesu izrade školskog raz- vojnog plana.
1.5. Učešće u ispitivanju obrazovnih potreba učenika, učeničkih roditelja, lokalne zajednice, školske zajednice.
1.6. Iniciranje i učešće u inovativnim vidovima planiranja nastave i drugih oblika vaspitno-obrazovnog rada (tematsko planiranje, planiranje timske nastave i dr.)
1.7. Učešće u izboru i koncipiranju raznih vannastavnih i vanškolskih aktivnosti.
1.8. Učešće u pisanju raznovrsnih projekata i konkurisanju (kod donatora) radi obezbeđivanja njihovog finansiranja.
1.9. Učešće u osmišljavanju i ostvarivanju škole kao prijateljskog ambijenta za dete.
1.1o. Savetodavni rad u izradi planova i programa rada stručnih organa škole.
1.11. Učešće u izradi planova i programa stručnog usavršavanja zaposlenih, pomoć u koncipiranju evidencije o stručnom usavršavanju.
1.12. Učešće u izradi programa korektivnog rada sa učenicima sa posebnim potrebama.
1.13. Učešće u izradi programa rada sa darovitim učenicima.
1.14. Učešće u izradi plana i programa profesionalne orijentacije učenika, kao i njegove realizacije.
1.15. Učešće i izradi plana i programa celodnevne nastave i produženog boravka u školi.
1.16. Izradi plana i programa saradnje škole sa porodicom.
1.17. Izrada godišnjeg i mesečnih programa i planova rada pedagoga.
1.18. Pomoć nastavnicima u izradi planova dodatnog rada, odeljenjskog starešine, sekcija, ekskurzija, izleta, rekreativne nastave.
1.19. Učešće u planiranje i pomoć u realizaciji oglednih i uglednih časova, inventivnih časova, časova aktivne nastave, primera dobre preakse.
1.2o. Ukazivanje na neophodnost primene pedagoško-psiholoških principa u izradi rasporeda časova i smena.
1.21. Učešće u podeli odeljenjskih starešinstava.
1.22. Vođenje računa o primenjivanju pedagoško-psiholoških principa u organizovanju vannastavnih aktivnosti.
1.23. Iniciranje izrade rasporeda pismenih provera i upoznavanje učenika i roditelja sa tim rasporedom.
1.24. Pomoć odeljenjskim većima u izradi planova odeljenjskih sta- rešina sa naglaskom na nenasilnu komunikaciju, toleranciju i smanjivanju nasilja i agresivnog ponašanja.
1.25. Učešće i praćenje programskih promena i njihove primene u
izradi planova i programa pojedinih predmeta.
2. REALIZACIJA NASTAVNOG I OBRAZOVNOG PROCESA (1 do 3 sata nedeljno)
2.1. Pružanje pomoći nastavnicima u didaktičko – metodičkom koncipiranju nastave (izboru strategije podučavanja, nastavnih metoda, oblika rada, oblika učenja).
2.2. Pružanje pomoći nastavnicima u inoviranju nastave (više aktivne nastave, više kooperativnih oblika učenja, individualne i individualizovane nastave, diferencirane nastave, učenja uviđanjem, rešavanja problema, korišćenje savremenih tehnologija multi-medijalni časovi).
2.3. Iniciranje i učešće (zajedno sa nastavnicima) u procesu podizanja kvaliteta i nivoa učeničkih znanja i umenja (znatno smanjivanje ’’bubanja’’; ne ostajanje samo na nivou razumevanja već osposobljavanje učenika za rešavanje problema, za praktično primenjivanje znanja u različitim i udaljenim situacijama od onih u kojima su stečena ili vežbana, dostizanje nivoa analize, sinteze i evaluacije).
2.4. Iniciranje i pružanje pomoći nastavnicima u kreiranju nastave ne samo kao procesa prenošenja znanja već prvenstveno kao kooperativnog procesa učenja.
2.5. Promovisanje zahteva i prakse da se u školi (u intelektualnoj sferi) ne ostaje, uglavnom, samo na rezvijanju pamćenja, već prvenstveno da se razvija mišljenje.
2.6.Insistiranje na rasterećivanju učenika: ne samo vremensko opterećenje nego i opterećenosti sadržajem koji se uči, obimom i vrstom obaveza i zahteva kojima su izloženi učenici.
2.7.Upoznavanje nastavnika sa savremenim didaktičko-metodičkim inovacijama i pomoć u njihovoj praktičnoj primeni.
2.8. Pomoć odeljenjskim starešinama u kvalitetnom obavljanju ove važne uloge.
2.9.Rad na aktivnijem uključivanju roditelja, drugih pojedinaca, eksperata, institucija i drugih resursa lokalne zajednice u obrazovno – vaspitni rad škole.
2.1o. Realizacija raznih projekata u kojima škola učestvuje.
3. PRAĆENJE I VREDNOVANJE RADA ŠKOLE : (1 do 3 sata nedeljno)
3.1. Sistematsko praćenje i analiziranje nastavnog procesa, kao i rada i razvoja učenika.
3.2. Praćenje organizacije obrazovno – vaspitnog rada škole, posebno praćenje efekata inovativnih poduhvata i projekata, kao i efikasnosti novih organizacionih oblika rada.
3.3.Praćenje realizacije ciljeva i zadataka pojedinih nastavnih predmeta i oblasti.
3.4. Izrada analiza uspeha i discipline učenika na klasifikacionim periodima (tromesečja, polugođe i kraj godine).
3.5. Koordinacija i/ili učešće u procesu samovrednovanja rada škole.
3.6. Praćenje i vrednovanje uspeha učenika u raznim vannastavnim aktivnostima, zvaničnim takmičenjima, kvalifikacionim ispitima za upis u srednje škole.
3.7.Upoznavanje nastavnika sa našim i međunarodnim istraživanjima kojima se utvrđuju efekti našeg školovanja, učeničkim znanjima i drugom relevantnom problematikom.
3.8.Praćenje usklađenosti programskih zahteva sa uzrasnim karakteristikama učenika.
3.9. Praćenje opterećenosti učenika.
3.1o. Praćenje postupaka ocenjivanja učenika.
3.11.Praćenje korelacije sadržaja programa u okviru jednog i više nastavnih predmeta.
3.12. Pružanje pomoći i podrške nastavnicima u procesu unapređivanja ocenjivanja učenika.
3.13. Promovisanje značaja samovrednovanja i pomoć nastavnicima u primeni različitih tehnika i postupaka samoevaluacije.
3.14. Stalno i sistematsko praćenje / vrednovanje svoga rada.
4. UNAPREĐIVANJE OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA I SRADNJA SA NASTAVNICIMA: (5 do 7 sati nedeljno )
4.1. Konkretizovanje i operacionalizovanje ciljeva i zadataka obrazovno-vaspitnog rada i u skladu sa njima odabiranje odgovarajućih sadržaja, oblika, metoda i sredstava obrazovno-vaspitnog rada.
4.2.Stalan i sistematski rad na pedagoško-didaktičko-metodičkom obrazovanju nastavnika.
4.3. Pomoć u osmišljavanju časova sa što većom zastupljenosti aktivne nastave, kooperativnih oblika nastave, ndividualizovane i diferencirane nastave.
4.4. Upućivanje na primenu i pomoć nastavnicima za unapređivanje nastavne prakse kroz veću zastupljenost učenja putem uviđanja, veću zastupljenost rešavanja problema, praktičnu primenjljivost učeničkih znanja, pomoć nastavnicima u uključivanju uče nika u pripremu multimedijalnih časova.
4.5. Pomoć u osmišljavanju zahteva i situacija učenje radi podizanja kvaliteta znanja naših učenika na nivo analize, sinteze i evaluacije i pomoć nastavnicima u ovom procesu.
4.6. Iniciranje unapređivanja nastavnog rada od procesa prenošenja znanja ka procesu učenja.
4.7. Pružanje pomoći u stručnom usavršavanju nastavnika i njihovo učešće u seminarima, odnosno akreditovanim programima.
4.8. Učešće u radu stručnih timova, veća i aktiva u školi i preduzimanje mera za unapređivanje njihovog rada.
4.9. Analiziranje časova redovne nastave i drugih oblika obrazovno- vaspitnog rada kojima je prisustvovao pedagog i sagledavanje njihove didaktičko-metodičke zasnovanosti.
4.1o. Ispitivanje uzroka problema koji se javljaju u obrazovno-vaspitnom radu.
4.11. Osmišljavanje rada sa darovitim učenicima i onima koji imaju poteškoća u obrazovno-vaspitnom radu.
4.12 Upućivanje nastavnika na korišćenje stručne literature radi osavremenjivanja nastavnog procesa.
4.13. Rad sa nastavnicima u ostvarivanju zadataka profesionalne orijentacije i unapređivanje toga rada.
4.14. Saradnja i pomoć odeljenjskim starešinama u kvalitetnom obavljanju ove uloge (formiranje i vođenje učeničkog kolektiva; preduzimanje adekvatnih mera u slučajevima poremećenog pona-šanja; ispitivanje interesovanja učenika i njihovo uključivanje u adekvatne vannastavne aktivnosti).
4.15. Pružanje pomoći nastavnicima u realizaciji oglednih časova i primera dobre prakse
4.16. Učestvovanje u vrednovanju rezultata obrazovno-vaspitnog rada i izradi kriterijuma i instrumenata za objektivno ocenjivanje učenika.
4.17. Upoznavanje učitelja prvog razreda sa predznanjem i ostalim relevantnim karakteristikama budućih prvaka, kao i odeljenjskih starešina petih razreda sa karakteristikama tih odeljenja (uz pomoć njihovih učitelja).
4.18. Rad sa nastavnicima i učiteljima na ujednačavanju kriterijuma ocenjivanja.
4.19. Pružanje pomoći pripravnicima u procesu uvođenja u posao, kao i u pripremi polaganja ispita za licencu.
4.2o. Rad i/ili koordinacija rada komisije za utvrđivanje osposobljenosti nastavnika za polaganje ispita za licencu.
4.21. Iniciranje i pružanje pomoći u uspostavljanju saradnje između stručnog veća učitelja i stručnih veća starijih razreda (sa posebnim naglaskom na saradnji učitelja i nastavnika matemetike i srpskog - maternjeg jezika).
5. RAD I SARADNJA SA UČENICIMA: (7 do 9 sati nedeljno)
5.1. Ispitivanje deteta pred polazak u školu.
5.2. Formiranje odeljenja prvog razreda, a po potrebi i drugih razreda.
5.3. Raspoređivanje doseljenih učenika, kao i učenika koji su upućeni da ponove razred.
5.4. Rad sa učenicima oko promene smerova, prelaska učenika između škola, promene statusa iz redovnog u vanrednog učenika.
5.5. Predlaže stvaranje optimalnih uslova za individualni razvoj učenika i pružanje pomoći i podrške.
5.6. Pružanje podrške i pomoći učenicima i učeničkim organizacijama u njihovoj težnji za učešćem (participacijom) u školskom životu i radu.
5.7. Identifikovanje i rad na otklanjanju pedagoških uzroka problema u učenju i ponašanju.
5.8. Individualni i grupni rad sa učenicima koji imaju problema u učenju i ponašanju.
5.1o. Praćenje i proučavanje interesovanja i postignuća učenika i sa gledavanje njihove usklađenosti sa profesionalnim željama i opredeljenjima.
5.11. Upoznavanje učenika sa vrstama srednjih škola, smerovima, područjima rada, kvalifikacionim ispitima, sa brojem poena koji je ranijih godina bio potreban za upis u pojedine srednje škole, pojedina zanimanja.
5.12. Upoznavanje učenika sa sistemom višeg i visokog obrazovanja, uslovima upisa, polaganja prijemnih ispita.
5.13. Analiiranje i predlaganje mera za unapređivanje rada vannastavnih aktivnosti.
5.14. Pružanje pomoći i podrške uključivanju učenika u različite projekte i aktivnosti stručnih i nevladinih organizacija, (osnaživanje društvenog angažovanja i javnog delovanja mladih).
5.15. Predlaganje mera, kao i učešće (u saradnji sa učenicima) u kreiranju škole kao prijateljskog ambijenta za decu.
5.16. Promovisanje i organizovanje aktivnosti i sadržaja gde učenici na kreativan i konstruktivan način realizuju svoje slobodno vreme.
5.17. Pružanje pomoći u radu sa talentovanim učenicima.
5.18. Promovisanje, predlaganje mera, učešće u aktivnostima u cilju smanjivanja nasilja, a povećanja tolerancije i konstruktivnog rešavanja konflikata.
5.19. Analiziranje predloga i sugestija učenika za unapređivanje rada škole, i pomoć u njihovoj realizaciji.
6. SARADNJA SA RODITELJIMA: (1 do 3 sata nedeljno)
6.1. Promovisanje i podržavanje uključivanja roditelja u pojedine oblike rada škole (nastava, sekcije, predavanja, razni projekti...) kao i participacija u svim segmentima školskog života.
6.2. Uključivanje roditelja u (individualni i grupni) rad sa decom sa teškoćama u učenju; problemima u ponašanju, problemima u razvoju.
6.3. Pedagoško – psihološko obrazovanje roditelja.
6.4. Edukacija roditelja za pružanje pomoći deci u podsticanju i smeravanju njihovog profesionalnog razvoja.
6.5. Upoznavanje roditelja sa Konvencijom o dečijim pravima, sa neophodnošću poštovanja istih i preduzimanja akcija za ost varivanje dečijih prava.
6.6. Podrška i pomoć roditeljima u osmišljavanju slobodnog vremena dece.
6.7. Instruktivno – savetodavni rad sa roditeljima darovite dece.
6.8. Edukacija roditelja o uzrasnim i razvojnim karakteristikama učenika.
6.9. Pružanje podrške i pomoći u radu Saveta roditelja i školskog odbora sa ciljem da se prevaziđe formalno učešće roditelja (sa niskim nivoom participacije) u radu ovih organa i da se pređe na visok nivo učešća / participacije roditelja ; kao i da ovi organi postanu još otvoreniji i odgovorniji za odlučivanje i preuzimanje potrebnih mera za unapređivanje raznih aspekata rada škole.
6.1o. Podrška učešću roditelja u raznim projektima stručnih i nevladinih organizacija koji se realizuju u školi ili se bave problemima dece.
7. ISTRAŽIVANJE OBRAZOVNO – VASPITNE PRAKSE: (2 do 4 sata ne-deljno)
7.1. Istraživanje i sagledavanje opštih uslova za odvijanje obrazovno – vaspitnog rada u školi.
7.2. Istraživanje postojeće obrazovno – vaspitne prakse i specifičnih problema i potreba škole.
7.3. Istraživanje efekata i efikasnosti nove obrazovne tehnologije.
7.4. Učestvovanje u ispitivanju nivoa i kvaliteta učeničkih znanja.
7.5. Istraživanje praktične primene u nastavničkoj praksi znanja i veština stečenih na mnogim seminarima i edukativnim programima.
7.6. Analiziranje uspeha učenika na kvalifikacionim ispitima za upis u srednje škole.
7.7. Učešće u praćenju uspeha učenika u srednjoj školi.
7.8. Istraživanje opterećenosti učenika školskim obavezama.
7.9. Učestvovanje u programiranju i izvođenju ogleda.
7.1o. Učestvovanje i/ili koordinacija u procesu samovrednovanja rada škole.
7.11. Učestvovanje u istraživanjima naučnih i prosvetnih institucija, drugih škola, istraživača...
7.12. Analiziranje planiranih i realizovanih časova (kao i pisanih priprema/scenarija ) svih vidova vaspitno-obrazovnog rada.
8. RAD U STRUČNIM ORGANIMA: (1 do 3 sata nedeljno)
8.1. Predlaganje mera za rešavanje aktuelnih vaspitno – obrazovnih problema kroz rad stručnih organa.
8.2. Predlaganje mera za unapređivanje rada stručnih organa škole.
8.3. Izveštavanje o rezultatima obavljenih analiza, pregleda, ispitivanja i predlaganje odgovarajućih mera.
8.4. Unapređivanje obrazovno – vaspitne prakse (predlaganje racionalizacije obrazovno – vaspitnog rada i primene efikasnijih oblika, metoda i sredstava, nastavnih i drugih vidova rada saučenicima).
8.5. Rad i/ili koordinacija u školskom razvojnom timu.
8.6. Rad i/ili koordinacija u stručnom aktivu za razvoj školskog programa.
8.7. Rad i/ili koordinacija u timu za samovrednovanje rada škole.
8.8. Rad u stručnim društvima, organima i organizacijama (Pedagoško društvo Srbije, sekcije, aktivi ...).
9. SARADNJA SA STRUČNIM INSTITUCIJAMA, LOKALNOM ZAJEDNICOM I STRUČNO USAVRŠAVANJE: (o,5 do 1,5 sati nedeljno)
9.1. Saradnja sa obrazovnim, zdravstvenim i socijalnim institucijama i drugim ustanovama koje doprinose ostvarivanju cilja i zadataka obrazovo – vaspitnog rada.
9.2. Saradnja sa srednjim školama (praćenje uspeha učenika u srednjim školama, povratne informacije o učenicima, promocija srednjih škola, smerova, zanimanja, obrazovnih profila...).
9.3. Izrađivanje koncepcije plana i programa stručnog usavršavanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika u školi.
9.4. Predlaganje nabavke stručne literature i periodike; pravljenje pregleda aktuelnih stručnih članaka; pravljenje prikaza aktuelnih knjiga i radova.
9.5. Učešće u realizaciji programa podagoško – psihološkog i didaktičko - metodičkog usavršavanja.
9.6. Učestvovanje u organizovanim oblicima razmene iskustava i saradnja školskih pedagoga i psihologa (aktivi, sekcije, sabori, kongresi, Pedagoško društvo Srbije ...).
9.7. Rad na sopstvenom stručnom usavršavanju.
9.8. Koncipiranje, autorstvo programa stručnog usavršavanja i konkurisanje za akreditaciju.
9.9. Učešće u mentorskom radu sa pripravnicima i njihovom uvođenju u posao.
9.1o. Obučavanje za voditelje, instruktore različitih projekata, seminara.
9.11. Uspostavljanje saradnje sa lokalnom zajednicom i realizacija zajedničkih poslova i akcija.
1o. VOĐENJE DOKUMENTACIJE: (o,5 do 1,5 sati nedeljno)
1o.1.Vođenje dokumentacije o svom radu: planova i programa rada (godišnji – globalni i mesečni – operativni), dnevnik rada, dosijea o radu sa učenicima koji zahtevaju poseban rad, dokumentacija o izvršenom istraživačkom radu, obavljenim pregledima, izveštajima itd.
1o.2. Učestvovanje u unapređivanju školske pedagoške dokumentacije, posebno one koja se odnosi na planiranje i praćenje realizacije programa rada škole; kao i dokumentacije o stručnom usavršavanju zaposlenih u školi.
1o.3. Ažuriranje i vođenje dokumentacije koja se kao dokazi koriste u procesu samovrednovanja rada škole, kao i dokumentacije procesa školskog razvojnog planiranja.
1o.4. Vođenje evidencije i dokumentacije o saradnji sa učenicima, nastavnicima i roditeljima.
1o.5. Vođenje evidencije i dokumentacije o projektima koji se realizuju u školi, ili su vezani za školu.
11. PRIPREMA ZA RAD: (1o sati nedeljno)
11.1. Pripremanje i planiranje za sve oblike rada sa učenicima, nastavnicima i roditeljima.
11.2. Pripremanje i planiranje predavanja za učenike, nastavnike i roditelje.
11.3. Planiranje i pripremanje analiza, prikaza, saopštenja...
11.4. Pripremanje materijala za pojedina istraživanja i izradu instrumenata.
11.5. Planiranje poseta časovima.
11.6. Pripremanje oglednih predavanja, inovativnih časova, primera dobre prakse.
11.7. Pripremanje uvođenja inovacija u obrazovno - vaspitni proces.
11.8. Pripremanje praćenja i proučavanja potrebne stručne literature.
11.9. Pripremanje procesa samovrednovanja rada škole.
11.1o. Pripremanje procedure izrade školskog razvojnog plana.
11.11.Pripremanje i dogovaranje sa ostalim stručnim saradnicima, timovima i stručnim institucijama o zajedničkim zadacima i aktivnostima u školi i izvan nje.
Navedeni PREDLOG PROGRAMA RADA ŠKOLSKOG PEDAGOGA U OSNOVNOJ I SREDNJOJ ŠKOLI kao i pomenute predloge za izmenu Zakona i podzakonske regulative dostavili smo Ministarstvu prosvete i Nacionalnom prosvetnom savetu koji su imali puno razumevanja za naše stavove tako da smo izuzetno zadovoljni njihovim reakcijama, pre svega reakcijom našeg Ministarstva prosvete i gospodina ministra Obradovića koji su povodom PREDLOGA PROGRAMA RADA ŠKOLSKOG PEDAGOGA U OSNOVNOJ I SREDNJOJ ŠKOLI, u svom dopisu Pedagoškom društvu Srbije od 14.maja 2oo9.god. naveli:
'' Povodom Vašeg dopisa upućenog Ministarstvu prosvete, obaveštavamo Vas o sledećem: Nakon izvršene analize dostavljene dokumentacije smatramo da sadržaj Dokumenta usvojenog na Skupštini Pedagoškog društva Srbije može doprineti unapređivanju rada pedagoga u osnovnim i srednjim školama u Srbiji. Ministarstvo prosvete će u postupku izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja uzeti u razmatranje dostavljeni Dokument.''
Takođe ističemo da je u nedavno usvojenom Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (Službeni glasnik RS, br. 72/09.) u članu 119. jasno precizirani zadaci stručnog saradnika :
''Zadatak stručnog saradnika jeste da svojim kompetencijama, savetodavnim i drugim oblicima rada unapređuje obrazovno-vaspitni rad i saradnju sa roditeljima, odnosno starateljima u ustanovi, da prati ostvarivanje utvrđenih standarda postignuća, pruža podršku nastavnicima i vaspitačima za unapređivanje njihovog obrazovno – vaspitnog rada, u skladu sa principima, ciljevima i standardima postignuća, pomoć nastavnicima u razvijanju individualnih obrazovnih planova i pomoć deci, učenicima, roditeljima, nastavnicima i vaspitačima, po pitanjima koja su od značaja za obrazovanje i vaspitanje i razvoj profesionalne karijere učenika. Program svih oblika rada stručnih saradnika, donosi ministar.''
Smatramo da školski pedagozi mogu biti zadovoljni ovakvom formulacijom svojih zadataka jer oni govore o složenosti, sveobuhvatnosti i obimnosti poslova koje moraju da ostvare. Takođe se nadamo da će se prilikom donošenja programa rada stručnih saradnika uzeti u obzir stavovi izneti u našem ''Predlogu programa rada školskih pedagoga u osnovnoj i srednjoj školi''.
Posebno zadovoljstvo izražavamo odredbama člana 136 koje se odnose na normu neposrednog rada stručnog saradnika jer se u ovom stavu, pod tačkom 4 navodi:
'' 4) stručni saradnik u ustanovi ostvaruje sve oblike rada sa decom, učenicima,
nastavnicima, vaspitačima, pedagoškim asistentima, drugim saradnicima, roditeljima, odnosno starateljima dece i učenika – 75 odsto radnog vremena.''
Ovo razumemo tako da će pedagog 75 % od 40 sati nedeljne norme, a što iznosi 30 sati nedeljno trošiti za realizaciju svoga godišnjeg programa rada (a njega će sačiniti na osnovu Programa rada koji će naknadno doneti ministar) dok će preosatlih 10 sati nedeljno biti namenjeno pripremi za rad.
To je i jedan od naših najvažnijih zahteva, za koje je ovo Ministarstvo prosvete i autori novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja imali puno razumevanjlje.
Zlatić Ljubinko, pedagog
OŠ ''Stari grad'' Užice
Telefon: posao o31/ 554-133
kuća o31/ 553-57o
mob. o64 / 44-1-ooo-1
|
